Mar 28, 2018

La Linea 1981 - hrabro protiv velikih

  Kada se pomene La Linea, prvo nam na um pada nezaboravni i kultni italijanski crtani film. Ipak, pomni poznavaoci fudbala sećaju se renomiranog fudbalskog turnira koji se preko trideset godina, od 1970, održavao u istoimenom gradiću u Andaluziji, u blizini špansko - gibraltarske granice.

  Već ste na ovom blogu mogli da čitate o istorijatu Partizanovih učešća na raznim turnirima, kao što su na primer turniri u Mostaru, Rijeci i tadašnjem Titogradu, Splitu (Trofej Marjan), ali i na prestižnim međunarodnim turnirima, kao što je bio meksički Pentagonal. Svi ovi turniri nisu od velikog značaja kada se priča o istoriji kluba i osvojenim trofejima, ali ipak svedoče o ugledu našeg kluba, koji je bio redovan i drag gost na tim turnirima, ukrštajući koplja sa sebi ravnima ili čak i boljima - od suparnika sa domaćih terena, pa do evropskih giganata. Zato smatramo da je potrebno, s vremena na vreme osvetliti i taj delić istorije i podsetiti se na njega.



  U ovom tekstu se bavimo učešćem našeg kluba na turniru u La Linei u leto 1981. godine, ili kako se zvanično zvao, Trofeo La Linea de la Concepcion. Osim španskih ekipa, koje su najčešće i osvajale ovaj turnir (Real, Barselona, Valensija, Atletiko Madrid, Betis, Espanjol, Valjadolid, Malaga...), ovaj trofej su u svoje trofejne sale smestili i klubovi iz ostatka Evrope - Birmingem, Dukla, Aston Vila, Hajduk, Lacio... Od klubova iz bivše SFRJ, pre Partizana su učestvovali Sarajevo i Hajduk, a godinu dana posle Partizana i Vojvodina.


  Osim Partizana, te 1981. godine su učestvovali i Real Madrid, Sporting Hihon i engleski Lids Junajted. Sve su to klubovi sa kojima je Partizan pre, ali i posle te 1981, imao bogatu istoriju međusobnih susreta. Od četiri učesnika turnira, čak tri (Partizan, Real i Lids) su u nekom periodu igrala u finalu Kupa šampiona ili ga osvajali (Real)!

  Sezonu ranije, Partizan je završio na osmom mestu jugoslovenske Prve savezne lige, i polako izlazio iz velike krize. Engleski Lids je prethodnu sezonu u tadašnjoj Prvoj diviziji završio kao deveti na tabeli, dok je Real Madrid bio vicešampion Španije, ali i Evrope. Samo par meseci pre ovog turnira, Real je izgubio finale Kupa evropskih šampiona od Liverpula. Sporting Hihon je u prethodnoj sezoni zauzeo deveto mesto na tabeli španske lige. Sve u svemu, veoma jak turnir.

  U prvom meču, Partizan je igrao protiv Reala, kojeg je tada trenirao Vujadin Boškov, a očekivanja u taboru "crno-belih" čitaocima "Sporta" je preneo Momčilo Vukotić, koji je inače bio ne samo kapiten Partizana, već i izveštač "Sporta" sa ovog turnira:

- Finalista Kupa šampiona je sigurno favorit, ali naš tim je tradicionalno uvek dobro igrao na ovakvim turnirima, gde je često bio gost. Nadamo se da će tako biti i sutra uveče. O šansama je teško govoriti, pogotovo što ne znamo koliko je tim, koji vodi Vujadin Boškov, u ovom trenutku spreman, s obzirom da je u Španiji pauza između dva prvenstva.

  I, Partizan je zaista dobro odigrao protiv Reala, vicešampiona Evrope. Meč je odigran 7. avgusta i završen je pobedom Reala od 3-2 (1-1) a pobedonosni gol Real je postigao u finišu, u 87. minutu, preko Nemca Štilikea. Partizan je poveo, golom Vukotića u 21. minutu, a izjednačio je Santiljana u 29. Isidoro je u 49. minutu doneo prednost Madriđanima a već u sledećem napadu Partizan je golom Đelmaša izjednačio na 2-2. Već pomenutim pogotkom u finišu, Uli Štilike je doneo pobedu Realu.

  Partizan je nastupio u sastavu: Stojić, Klinčarski, Rojević (Radović), Lilić (Trifunović), Stojković, Kaličanin, Đelmaš, Vukotić, Živković, Smajić i Varga.

  A koliko je bio jak tim Reala, govori i sastav, u kojem su se te noći našli Migel Angel, Štilike, Del Boske, Kamačo, Santiljana, Huanito...


  I pored poraza, Partizan je ostavio odličan utisak, jer izgubiti od vicešampiona Evrope i Španije sa 3-2 u samom finišu, nije mala stvar. U drugom meču, Lids je, takođe sa 3-2, savladao Sporting iz Hihona, pa su se tako znali parovi finala i utakmice za treće mesto - Real - Lids u meču za pobednika, a Partizan - Sporting Hihon za treće mesto.

  Dva dana kasnije, Partizan je izašao na megdan Hihonu u nešto izmenjenom sastavu: Ivančević, Radović, Rojević (Vermezović), Lilić, Stojković, Kaličanin, Đelmaš, Klinčarski (Mance), Živković Trifunović i Varga (Smajić).

  Partizan je opet pružio odličnu igru i ovog puta je pobedio, sa 3-2 (1-1). Naš tim je poveo golom Živkovića u 31. minutu, Andres je u 40. izjednačio na 1-1, da bi Pedro u 62. minutu doneo prednost Sportingu iz Hihona. Dragi Kaličanin donosi izjednačenje sa penala u 74. minutu, da bi Zvonko Živković, najbolji pojedinac utakmice, golom u 80. minutu osigurao Partizanu pobedu i treće mesto na turniru. Zvonko Živković je ujedno i bio najbolji pojedinac meča.





  U finalnom meču, Real je savladao Lids Junajted sa 3-0 i tako osvojio Trofej La Linea te 1981. godine. Nastup Partizana na ovom turniru biranim rečima je opisao tadašnji trener Reala, Vujadin Boškov:

- Partizan je ostavio odličan utisak. Igrao je tehnički doterano, moderno, dopadljivo za oko. Iskreno, protiv Reala je izgubio slučajno i nesrećno. Mislim da je ekipa premlada da bi osvojila ovaj turnir, i da je zato u finišu poklekla.

  Turnir u La Linei je drugi po jačini u Španiji. Time je uspeh Partizana veći. U timu Partizana najviše mi se svideo Zvonko Živković, to je fudbaler kojeg bi poželeo svaki evropski tim. 

  Nažalost, osim slike preuzete iz španske štampe, nemamo nijednu adekvatnu fotografiju sa ovog turnira. Nadamo se da smo bar kroz naš tekst i tadašnje izveštaje, uspeli da vam dočaramo snagu i značaj Trofeja La Linea iz daleke 1981. godine, kao i na dostojanstven i sasvim solidan nastup Partizana. 



Priredili: Igor Todorović i Aleksandar Pavlović




  
 
 

Mar 18, 2018

Klub poznatih partizanovaca (1971) - Branislav Petrović

  Nastavljamo da vas podsećamo na poznate navijače Partizana, prelistavajući stare brojeve "Partizanovog vesnika". Ovog puta, red je došao na istaknutog srpskog pesnika Branislava Branu Petrovića (1937-2002), čiji je kraći intervju objavljen u našem klupskom časopisu, 1971. godine. Podsetimo se da mural sa likom Brane Petrovića već godinama stoji u ulici Rige od Fere, i to nije slučajno - upravo je ime ove ulice našlo svoje mesto u jednoj od Petrovićevih zbirki pesama.


Klub poznatih partizanovaca: Branislav Petrović
("Partizanov vesnik"broj 171, 20.4.1971, autor M. Blečić)

  
  Branislav Petrović, ovogodišnji dobitnik nagrade "Isidora Sekulić", verovatno je najznačajnija pesnička pojava u srpskoj poeziji posle Branka Miljkovića. On za sebe kaže da je estradni pesnik, filosof i humorista. I svakako je u pravu, jer njegova poezija je začinjena podjednako i humorom i filozofijom. Do sada je objavio tri knjige pesama: "Moć govora", "Gradilište" i "O, prokleta da si, ulico Rige od Fere". 

  Pored ovogodišnje nagrade, dobio je još nekoliko značajnih priznanja za svoju poeziju. Ali, Branislav Petrović nije samo poznati pesnik, već i poznati - Partizanovac. 

  - Od kada navijate za Partizan?

  - Mene kao pesnika i bivšeg fudbalskog "asa" (reprezentacija VII/2 čačanske gimnazije) interesuju naši sportski narodi i naše sportske narodnosti. Nikada naši sportski narodi i naše fudbalske narodnosti nisu bili uzbuđeni kao onog legendarnog dana kada nas je Vladica Kovačević, legendarni Poslovođa, sa još legendarnijim drugovima, predvodio protiv Reala u borbi za najboljeg u Evropi. I ja lično volim što smo tu utakmicu izgubili, jer kao filozof pristalica sam one maksime: ko gubi- dobija.  Ali, moja ljubav prema Partizanu starija je od tog istorijskog dana. Još sam šutirao krpenjaču kada sam čuo za velemajstora Stjepana Bobeka. 


  - Zašto kao istinski pesnik navijate baš za Partizan?

  - U igri Partizana oduvek je bilo nečeg pesničkog. Slavnog Mančestera baca na kolena, Crvenoj zvezdi daju sedam golova slatkih kao šećer, da bi od mojih dragih Šumadinaca (Kragujevčana) usred Beograda primili četiri gola kao četiri Fiata 1300. Tako je i u poeziji: ja nikada ne znam šta će da ispadne - genijalna pesma ili glupost. To pesničko i boemsko u igri Partizana učinilo je da među njegovim pristalicama budu i takvi metafizičari kao Duško Radović i Ilija Popovski, takvi himoristi kao filozof Dr Ljuba Tadić, takvi intelektualci i geolozi kao Brana Crnčević i Svetozar Vukmanović, takvi dečki kao što je književnik Zvonko Majdak, takvi empiričari kao Vera Čukić, a teško je pretpostaviti da i Veljko Vlahović ne navija za Partizan. Što se tiče našeg barda Ljubiše Jovanovića i "nacionalnog" Mije Aleksića, potpuno je normalno što navijaju za Partizan.

  - Šta ovog proleća nedostaje Partizanu?

  - Bez Ćurkovića, jednog od najboljih golmana sveta, i Katića, strele u kopačkama, Partizanu je zaista teško. Ali ja se uzdam u Damjanovića, Đorđevića, Paunovića, Budišića, Radakovića, đetića Vukotića i Zeca, koga bih zamolio da od Živaljevića stvori evropskog asa. Što se mene tiče, uvek sam spreman da obujem kopačke i pomognem svom timu na trnovitom putu do titule šampiona sveta. 

 

Razgovor vodio: M. Blečić

Priredili za blog: Igor Todorović i Aleksandar Pavlović