Jan 21, 2018

Gurnjik - Partizan: priča koju smo dugo tražili

  Postoje neke utakmice koje, možda, nemaju preveliki značaj za istoriju kluba, ali su ipak na neki način bitne. I često takve utakmice padnu u zaborav - zato što to nije bilo finale ili polufinale domaćeg ili evropskog takmičenja, ili zato što rival nije bio iz sada već čuvenog društva "liga petice".

  Još ako niste bili svedok tih utakmica (bili ste suviše mali da bi ih upamtili ili niste bili rođeni), pa još ako ne postoji dostupna nikakva fotografija sa tog meča - tim je veća želja da o toj utakmici saznate što više. Jedna od tih utakmica je Partizanovo gostovanje u Poljskoj, 18.septembra 1974. U prvom kolu Kupa UEFA Partizan je igrao protiv Gurnjika iz Zabžea (Górnik Zabrze). "Crno-beli" su u prvom meču odigrali nerešeno, 2-2, u revanšu u Beogradu slavili sa 3-0 i plasirali se u sledeće kolo. Tu je Partizan za protivnika dobio Portadaun iz Severne Irske i bez problema ga deklasirao sa 5-0 (revanš 1-1). Naredni protivnik, nemački Keln, ipak je bio jači u osmini finala i eliminisao je naš klub (1-0 za Partizan u Beogradu, 5-1 za Keln u revanšu).

   Dugo smo tragali za bilo kakvom slikom sa prvog meča Gurnjika i Partizana, igranom u Zabžeu 18.9.1974, i najzad smo uspeli. Presudnu pomoć u tome nam je pružio Mateuš Vozniak (Mateusz Woźniak), čovek koji se bavi istorijom fudbala, posebno u Poljskoj i bivšoj Jugoslaviji, inače veliki navijač Gurnjika. Mateuš je posetio redakciju lista "Katowicki Sport", i iz njihove arhive nam je odvojio izveštaje sa obe utakmice, kao i dve sjajne slike sa meča u Poljskoj! I ne samo to...


Foto:Katowicki Sport

  U čemu je značaj Partizanovog dvomeča protiv poljskog "Rudara", što u prevodu znači Gurnjik?

  To je jedna od vrednijih Partizanovih pobeda u Evropi, koliko god to nekome čudno zvučalo. Poljski fudbal je u to vreme bio u ekspanziji, na tek završenom Svetskom prvenstvu u SR Nemačkoj, Poljska je zauzela treće mesto! Predvodnici te sjajne ekipe bili su Lato, Šarmah, Dejna, Gorgon, Kasperčak...a upravo su Gorgon i Šarmah, uz golmana Fišera i Viećoreka, bili članovi Gurnjika i igrali protiv Partizana.

  Dalje, Gurnjik je u to vreme bio (a i sada je) poljski rekorder po broju osvojenih šampionata - u tom momentu imao ih je čak deset, koliko i Ruh. Dodajmo uz to i šest osvojenih kupova Poljske. Čak pet šampionata i šest kupova Gurnjik je osvojio od 1965. do 1972, i dvomeč protiv Partizana usledio je taman po završetku te zlatne ere poljskog kluba.

  To nije sve - o snazi Gurnjika tih godina govori i evropski bilans. Još u sezoni 1967/68 Poljaci su došli do četvrtfinala Kupa šampiona, gde ih je eliminisao Mančester Junajted, za samo jedan gol više. U sezoni 1969/70 Gurnjik je došao do finala Kupa pobednika kupova, a u finalu je od njih bio bolji drugi klub iz Mančestera - Siti, pobedivši ih sa 2-1. U istom takmičenju naredne 1970/71 opet su naleteli na Mančester Siti i bili poraženi tek posle trećeg meča! Narednih sezona su bivali eliminisani od marsejskog Olimpika i Dinama iz Kijeva, ali i tada je to bilo za samo jedan gol.

  O kvalitetu Gurnjika pisao je i "Partizanov vesnik", posle prvog meča, u broju 233 od 25.9.1974.:

- Gurnjik nije neranjiv rival ali njegova istorija u poslednjoj deceniji mnogo govori. Poljska javnost nije bez razloga svoju žižu interesovanja usredsredila na jedan mali Zabže ali veliki Gurnjik...

Hitri kao hijena, ratoborni, po potrebi željni golova kao žedan kapi vode, naučeni da svoje ideje sprovode u najbržoj igri - odlike su im. Prihvatimo ih zato kao favorite 1. oktobra, ali naglasimo želju...



  Momenat u kojem je Partizan igrao protiv Gurnjika, bio je sve, samo ne lagodan i prijatan. U tom trenutku, pre prvog meča, Partizan je zauzimao 15. mesto u Prvoj saveznoj ligi (poraz od Čelika u Zenici u 6. kolu)!  Ekipu Partizana je sa klupe predvodio mladi trener Mirko Damjanović.

  Što se tiče toka utakmice u Poljskoj, posle 0-0 na poluvremenu, Gurnjik je poveo sa 2-0 golovima Kurzeje u 57. i Kvasnog u 68. minutu. da bi Partizan uspeo da dođe do remija golovima Ilije Zavišića u 72. i Momčila Vukotića u 87. minutu. Podvig je bio tim veći jer su "crno-beli" od 63. minuta igrali bez isključenog Ivana Golca!


Foto: Katowicki Sport



  "Katowicki Sport" je na naslovnoj strani objavio rezultate prvih mečeva svih poljskih klubova od prethodnog dana, među kojima i sa meča Gurnjika i Partizana:





Usledio je revanš u Beogradu a pomenuti poljski sportski list je najavio i radio-prenos za Poljsku:


  Revanš je odigran po katastrofalnim uslovima, i usled jake kiše meču je prisustvovalo tek negde oko 5.000 navijača. Partizan je bio mnogo bolji od favorizovanog poljskog tima, i pobedio sa 3-0. Ovakav rezultat je zaista bio senzacionalan, jer osim snage poljske ekipe, otežavajuća okolnost po Partizan bila je i ta da se pred revanš Partizan još više srozao na tabeli domaće lige, pa je porazom od Hajduka (2-3) na Stadionu JNA, pao na 17. mesto pred susret protiv Gurnjika! Koliko je takva situacija bila psihološki opterećujuća po "crno-bele", zna svako ko je ikada pratio sport.

Ekipa Partizana pred revanš protiv Gurnjika

  Meč je rešen golovima Momčila Vukotića u 21, Bore Đorđevića u 79. i Aranđela Todorovića u 88. minutu. Partizan je tako izborio plasman u narednu rundu, gde ga je čekao Portadaun. "Rudarima" iz Zabžea je ostalo da se pomire sa porazom i nastave sa formiranjem ekipe.




"Katowicki Sport" je bio jasan - "Posle 0-3 u Beogradu Gurnjik se oprostio od Kupa UEFA". O tom vremenu govori i ovaj kratki podnaslov, u kojem se pominje da je u pitanju telefonski izveštaj novinara Jana Fišera.

  Gurnjik više nikada nije dosegao visine s kraja šezdesetih i početka sedamdesetih. Doduše, od 1985. do 1988. osvojili su četiri uzastopne titule prvaka, ali u Evropi nisu ponovili značajnije uspehe. Ipak, to je i dalje klub koji uz Vislu iz Krakova drži rekord po broju osvojenih šampionata Poljske - imaju ih ukupno 14!

  Posredstvom Mateuša Vozniaka, naš blog je dobio i ekskluzivnu izjavu legende Gurnjika i poljskog fudbala, osvajača trećeg mesta na Svetskom prvenstvu, i aktera mečeva s Partizanom, Andržeja Šarmaha:

- Nema puno bitnih detalja kojih se sećam sa mečeva protiv Partizana. Mi smo tada bili u periodu formiranja novog tima i odlučio je prvi meč, u kojem je Gurnjik imao i prokockao dva gola prednosti. U revanšu u Beogradu, Partizan je bio puno bolji i zasluženo pobedio.

  Partizan je, kao što smo pomenuli, savladao Portadaun a zatim u osmini finala Kupa UEFA bio eliminisan od Kelna. U samom finišu jesenje polusezone, Mirka Damjanovića je na klupi zamenio Tomislav Kaloperović. Partizan je prvi deo prvenstva završio na 12. mestu da bi na kraju došao do šeste pozicije.

  Namera nam je bila da upravo ovim tekstom i sećanjem na Partizanov evropski uspeh protiv tada renomiranog istočnoevropskog kluba, najavimo Partizanovu utakmicu protiv Viktorije Plzen, uz želju da krajnji ishod bude isti kao i davne 1974. godine protiv Gurnjika.


 *  "Crno-bela nostalgija" se najsrdačnije zahvaljuje Mateušu Vozniaku i listu "Katowicki Sport" za materijal sa utakmica između Gurnjika i Partizana!

** Materijal i statistiku iz domaćih medija priredili Igor Todorović i Aleksandar Pavlović.

 

Dec 15, 2017

Sva naša evropska proleća


  Pobedom protiv švajcarskog Jang Bojsa od 2-1, Partizan je po šesti put izborio "proleće u Evropi" I polovinom februara u šesnaestini finala odmeriće snage sa češkom Viktorijom Plzen. Ta kovanica – “evropsko proleće”, koja otkriva da se klub plasirao u prolećnu, nokaut fazu evropskih fudbalskih takmičenja pod organizacijom UEFA, i dosadašnja Partizanova "evropska proleća", biće ovog puta predmet analize. Takođe, isti uspeh je ostvario i naš "večiti rival", ali tek u poslednjem kolu. Osvrnućemo se na to kako su mediji propratili ove uspehe dva najbolja srpska kluba.


Foto - Goran Jovanović


  Istorija evropskog fudbala ne može se pisati bez Partizana. Partizan je, uz lisabonski Sporting, klub koji je odigrao prvu utakmicu u istoriji Kupa evropskih šampiona, današnje Lige šampiona. Tog 4. septembra 1955. lisabonski "lavovi" i beogradski "parni valjak" su imali čast da započnu nešto što ni sami nisu slutili da će postati - najprestižnije klupsko takmičenje na svetu. Partizan je eliminisao Sporting (3-3 u Lisabonu, 5-2 u Beogradu), pa je u četvtfinalu usledio dvomeč protiv madridskog Reala. U Madridu čak 4-0 za Real, ali tek pošto je sudija umešao prste, dok je 29. januara 1956. odigran revanš na zavejanom terenu Stadiona JNA i uz prepune tribine, a Partizan je bio nadomak velikog uspeha. Na kraju, "samo" 3-0 za Partizan, a ova utakmica, iako je i kalendarski i klimatski igrana u zimskom godišnjem dobu, po fudbalskoj terminologiji može se svrstati u proleće. Bilo je to prvo Partizanovo proleće u Evropi.

 
Partizan - Real 3-0, 29.1.1956. Foto - magazin Real Madrid

  Na sledeće prezimljavanje u Evropi čekalo se osam godina, da do prvog tima sazri generacija "Partizanovih beba". U sezoni 1963/64 Partizan je u Kupu šampiona elinisao kiparski Anortozis (3-0, 3-1) a zatim i Ženes Eš iz Luksemburga (1-2, 6-2). U četvrtfinalu Partizan je naleteo na slavni Inter i bio eliminisan (0-2 u Beogradu, 1-2 u Milanu). Ove dve utakmice igrane su krajem februara i u martu, bilo je to drugo proleće Partizana u Evropi, a Inter je te sezone osvojio svoj prvi Kup šampiona. Istorija će se ponoviti donekle i u sezoni 1990/91, kada je Partizan bio eliminisam takođe od Intera, ali u Kupu UEFA, a Inter je te sezone osvojio ovaj evropski trofej. 

Partizan na San Siru, 4. mart 1964.

  Dve sezone kasnije - treće proleće u Evropi i najslavnija sezona Partizana u evropskom fudbalu. Sa istom generacijom koja je dve godine pre toga eliminisana od Intera, uz dodatnu selekciju, stigao je Partizan do finala Kupa šampiona, na tom putu eliminisao velikane kao što su Nant (2-0, 2-2), Verder (3-0, 0-1), Spartu (1-4, 5-0) i Mančester Junajted (2-0, 0-1), ali se u finalu isprečio opet Real Madrid, koji je savladao naš klub sa 2-1. Partizan je tako zastao na poslednjem stepeniku, na 35 minuta do zvanja prvaka Evrope! I danas ostaje žal za tom propuštenom prilikom, o čemu smo već pisali na ovom blogu. Partizan se tako upisao u istoriju i kao prvi istočnoevropski klub koji je zaigrao u finalu Kupa šampiona! Da ironija bude veća, od tri kluba iz istočne Evrope koja su igrala finale Kupa šampiona, Partizan je jedini od njih uspeo da postigne gol u finalu, pa i da povede, ali da na kraju jedini od ta tri tima ostane bez pehara! Steaua je 1985/86 pobedila Barselonu na penale posle 0-0, u svom drugom finalu 1988/89 Steaua je ubedljivo poražena od Milana sa 0-4, a C. zvezda je 1990/91 u Bariju posle taktike "ko pređe centar, da mu umre keva" izborila 0-0, penale i na kraju i trofej.  

Gol Vasovića u finalu protiv Reala, nedovoljan i za titulu prvaka Evrope

  Usledila je rasprodaja ekipe, a zatim i crna serija Partizana od 11 godina bez titule prvaka. Bilo je to i 11 godina bez takmičenja pod okriljem UEFA! A na četvrto evropsko proleće čekalo se pune 24 godine, sve do marta 1990! Ovog puta, to se desilo u Kupu pobednika kupova, koji više ne postoji. Partizan je u sezoni 1989/90 izborio prvo učešće u ovom takmičenju, jer nacionalni kup je pre toga osvojio 1957, kada ovo evropsko takmičenje nije ni postojalo! A u jesen 1989. "crno-beli" su prvo dočekali Seltik u Mostaru i pobedili 2-1, da bi u revanšu odigrali jednu od najneverovatnijih utakmica u istoriji. Porazom od Seltika 4-5 Partizan je zbog gola u gostima izborio plasman u narednu rundu, gde ga je čekao Groningen. Posle 3-4 u Holandiji i pobede u Beogradu od 3-1, usledilo je četvrtfinale protiv bukureštanskog Dinama. Gol Spasića i poraz od 2-1 u gostima davao je nadu za polufinale, ali je u revanšu Partizan opet morao (zbog nereda protiv Groningena) da kao domaćin igra 300 km od Beograda. Kome je pala na pamet sumanuta odluka da to bude u Podgorici, na tradicionalno najlošijem terenu u Jugoslaviji - sada nije ni važno. Partizan je prokockao jednu od najvećih prilika ikada, Dinamo je slavio i u revanšu sa 2-0, a tu sezonu ćemo pamtiti po Ivanu Golcu i njegovom rokerskom fudbalu sa puno golova, po domaćinstvima na evropskim utakmicama van Beograda, ali i po Florinu Radučoju, koji nas je kao as Dinama iz Bukurešta zavio u crno. Tog leta Radučoju će postati pravo otkrovenje na Svetskom prvenstvu u Italiji.
Partizan - Dinamo Bukurešt 0-2, 21. mart 1990.

  Peto, i do pre petnaestak dana, poslednje Partizanovo proleće, ostvareno je u sezoni 2004/05. Premijerni dvomeč protiv rumunskog Ocelula (0-0, 1-0) uz očajnu igru, nije obećavao mnogo. Ipak,  pod vođstvom Vladimira Vermezovića, ekipa je zaigrala sve sigurnije pa je posle Ocelula u kvalifikacijama, u prvoj rundi savladan upravo bukureštanski Dinamo, koji nas je eliminisao 1990. u Podgorici.  Posle 3-1 u Beogradu, u Bukureštu je bilo sigurnih 0-0, pa se Partizan plasirao u grupnu fazu Kupa UEFA. U konkurenciji grčkog Egalea (4-0), rimskog Lacija (2-2), engleskog Midlzbroa (0-3) i španskog Viljareala (1-1), uz jednostruki bod sistem, Partizan je zauzeo treće mesto u grupi i plasirao se u nokaut fazu na proleće! Za to je bila dovoljna jedna pobeda, ali sistemu takmičenja se u zube ne gleda, naročito kad ide na tvoju ruku. A na proleće, Partizan je posle snežnih 2-2 protiv Dnipra, uspeo sa igračem manje da pobedi u gostima sa 1-0, nezaboravnim golom Radovića, i tako sebi izbori dvomeč protiv moskovskog CSKA. Protiv ruske ekipe, 1-1 u Beogradu a u revanšu 0-2, uz sramno suđenje Italijana Papareste. Nije se moglo protiv moćnijeg, u svakom smislu. Na kraju, CSKA je i osvojio Kup UEFA a Partizanu je ostala uteha da je eliminisan od kasnijeg osvajača takmičenja. Nije bilo prvi put.

Radović daje gol Dnipru, proleće 2004/05, foto - partizan.rs

  Najbliže prezimljavanju u Evropi Partizan je bio pre dve sezone, kada je naš tim bukvalno jedan minut delio od plasmana dalje, ali je Augzburg u nadoknadi vremena postigao gol i rezultatom od 3-1 prošao dalje.

  Što nije uspelo tada, uspelo je ove sezone. Miroslav Đukić i njegova ekipa su prvo savladali Budućnost u kvalifikacijama za Ligu šampiona (2-0, 0-0), da bi nas Olimpijakos poslao ipak u plej-of za Ligu Evrope (1-3, 2-2). A tamo, vraćen je još jedan stari dug - posle beogradskih 0-0, Partizan je u revanšu zgazio Videoton sa 4-0 i izbrisao rane iz 1984. godine. U grupi B Lige Evrope, Partizan je bio bolji od Skenderbega i Jang Bojsa u Beogradu (2-0, 2-1), izborio nerešeno protiv istih rivala u gostima (0-0 u Albaniji, 1-1 u Bernu) i doživeo dva poraza od kijevskog Dinama (2-3, 1-4). Kolo pre kraja Partizan je ostvario proleće u Evropi, a skorašnji žreb će nam razjasniti i ime rivala. 
 
  Zanimljivo je da je isti uspeh uspela da ostvari i Crvena zvezda. Ipak, neverovatno je kako se u srpskim medijima isti uspeh dva beogradska rivala različito vrednuje. Dok je Partizanovo proleće u Evropi dočekano manje-više uz umerene reakcije medija, meč Zvezde protiv Kelna bio je, ako niste znali, "meč veka", igrači i rukovodstvo Crvene zvezde su u sklopu priprema obišli i Hram Svetog Save i dali donaciju za završetak Hrama (valjda sa nekog od blokiranih računa), a kada je već neko od pastira naše crkve tom prilikom i činodejstvovao, ostalo je samo da se pobedi Keln. Skoro da je opipljivo koliko je u Zvezdi, nekada evropskom velikanu, duh kluba srozan do te mere da se utakmica protiv ubedljivo najlošijeg tima Bundes lige proglašava za "meč veka", da se pravi euforija od nečega što je za naše komšije bilo više puta od nas dostižno u prošlosti, i da se diže u nebesa  sopstvena ekipa koja je samo dva gola dala do odlučujuće utakmice u grupnoj fazi.

  Ali, navikli smo da je našim medijima sve lepše ako dolazi iz Zvezde, pa je izgleda i evropsko proleće toplije i zelenije od Partizanovog. To što je Arsen Venger protiv Zvezde izvodio na teren anonimuse i što je Keln daleko od nivoa Bundes lige, to se prećutkuje. Ali dobro, svako ima svoja merila i svoj utisak sveta oko sebe. Ipak, brojke su neumoljive. Ova tabela jasno pokazuje ko je ko u Evropi u poslednjih 10 godina, ali ne očekujte od srpskih medija da ovo prezentuju. 

Izvor - partizan.net




Evropsko proleće - koliki je to uspeh?

Naši ljudi su skloni tome da skoro sve pojave oko sebe sagledavaju samo u krajnostima i nikako drugačije. Ili je nešto odlično, ili je očajno, ili je crno ili belo. Tako i sa plasmanom ovdašnjih klubova u nokaut fazu, zvanu kolokvijalno "evropsko proleće" ili "zimovanje u Evropi".

Nema nikakve sumnje da je to uspeh. Pre svega, ako neka ekipa prođe uspešno kroz kvalifikacije, a zatim i zauzme jedno od prva dva mesta u grupi, to svakako govori da je igrala dobro u kontinuitetu. Nije mala stvar odigrati 12 utakmica, koliko je Partizan odigrao od prvog evropskog meča u sezoni, protiv Budućnosti, i plasirati se u sledeću fazu. Podsetimo se da je u nekadašnjem formatu za osvajanje Kupa šampiona bilo potrebno odigrati 9 utakmica! Zatim, Dinamo iz Zagreba, koji važi za najbolji klub na prostoru bivše Jugoslavije, preko četiri decenije (od 1969/70!) nije dočekao proleće u Evropi, što svakako daje još veći značaj Partizanovom rezultatu.

Naravno, sito je sada dosta ređe, pa se desi da u grupnu fazu prođu ekipe koje tu kvalitetom ne pripadaju. Zatim, dešava se da neke vrhunske ekipe na teren izvode kombinovane sastave sa samo 3-4 prvotimca (Arsenal protiv Zvezde) pa onda to ne daje pravi utisak o jačini grupe.

Ono što je druga krajnost, to je precenjivanje takvog uspeha. On sam po sebi ne znači da je klub savršeno organizovan, iza tog uspeha može ali i ne mora da stoji kontinuitet u klupskom radu. Da li ima kontinuiteta pokazuje se tek kada ekipa redom beleži uspehe na međunarodnoj sceni, kao na primer grupne faze, češća evropska proleća i slično, što bi bio reper za klubove sa ovih prostora. Imali smo slučaj da smo 2005. dočekali proleće u Evropi i duel sa CSKA a samo pola godine kasnije ta ekipa Partizana se raspala u sramnom meču protiv Petah Tikve, izazvavši time duboku klupsku krizu. Takođe, ako je evropski uspeh propraćen lošim rezultatima u domaćim takmičenjima, to onda ipak kvari utisak i govori da ne postoji kontinuitet i stabilnost forme i igara.


Ostaje da vidimo kako će Partizan proći u šesnaestini finala protiv Plzena, da poželimo sreću našoj ekipi, uz želju da što dalje dogura u Ligi Evrope, a uz što manje posrtanja na domaćim terenima Superlige.

Foto - partizan.rs